IZOLACIJA RAVNIH KROVOVA
PARNA BRANA
Parna brana ( kao i sloj za paroizjednacenje) se može smatrati integralnim delom izolacije ravnog krova jer služi da spreci prodor vodene pare do linije kondenzacije i time spreci njeno kondezovanje i pretvaranje u vodu.Sloj za paroizjednacenje(ukoliko je neophodan) je u poslednje vreme sastavni deo parne brane u vidu granula na parnoj brani ili kanalica cime se omogucava relaksacija parnog pritiska ispod parne brane
BITUMENSKE PARNE BRANE
Bitumenska parna brana je najcešce bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije,i vari se za podlogu plamenikom
Bitumenska parna brana može biti i samolepljiva ,dvoslojna (bitumenska masa+alu folija) kada se prionjivost za podlogu ostvaruje lepkom na samoj traci
SINTETICKE PARNE BRANE
Sinteticke parne brane su najcešce na bazi polietilena i slobodno se polažu preko podloge a preklopi se zaptivaju najcešce obostrano lepljivim uskim trakama.
TERMOIZOLACIJA
Termoizolacije ravnog krova su najcešce ploce mineralne vune,ekstrudiranog polistirena ili poliuretana,dovoljne cvrstoce da prime opterecenja materijala iznad njih i korisnog opterecenja.Najcešce se postavljaju slobodno položene u jednom ili više slojeva preko parne brane.Po potrebi se delimicno ili potpuno fiksiraju za podlogu. Debljine zavise od termickog proracuna.
HIDROIZOLACIJA
Ravni krovovi se po svojoj nameni dele na neprohodne i prohodne u zavisnosti da li vec se preko njih obavljati konstantna komunikacija ili samo ona koja se tice održavanja krova ili instalacija,tj povremena
Kod neprohodnih krovova završni sloj je najcešce hidroizolacija koja mora biti otporna na UV zrake,osim kada se u tu svrhu koristi zaštitni insolacijski premaz ili neka teža zaštita kao što je posebno granulisani šljunak.
Kod prohodnih krovova,hidroizolacija mora biti adekvatno zašticena i najcešce su to keramicke plocice položene u cementnom malteru ili betonske (obicne ili dekorativne) ploce postavljene u cem.malteru,pesku ili na podmetacima
HIDROIZOLACIJE SA BITUMENSKIM TRAKAMA
Bitumenske hidroizolacije se najcešce postavljaju preko sloja za pad,redje preko termoizolacije (tada se koriste posebne trake),sa prethodnim nanošenjem prajmera na bazi bitumena.Sama hidroizolacije sa uglavnom sastoji od dva sloja 100% varenih bitumenskih traka debljine cca 2x4mm.Trake se vare plamenikom na plin.
Kod prohodnih krovova,pre izrade teške zaštite,preko hidroizolacije bi trebalo staviti zaštitni sloj (PE foliju,geotekstil ili sl.)
Kod neprohodnih krovova,završni sloj hidroizolacije mora biti UV stabilan i najcesce se koristi bitumenska traka sa škriljcem.
HIDROIZOLACIJE SA SINTETICKIM TRAKAMA
Ove vrste hidroizolacija se izvode u jednom sloju,a membrane su na bazi polivinilhlorida (PVC),fleksibilnih poliolefina (FPO), Etilen-propilen-dien monomera (EPDM) ,najcešce su debljine od 1.2mm do 2 mm.Uglavnom se slobodno polažu I delimicno fiksiraju,a zaptivanje preklopa se vrši toplim vazduhom ili smolepljivim trakama.U zavisnosti od vrste I kvaliteta podloge,ispod membrane se postavlja najcešce geotekstil.
Kod krovova sa balastom,pre izrade teške zaštite,preko hidroizolacije se stavlja neki od zaštitnih slojeva,najcešce geotekstil.
Kod krovova bez balasta,membrane mora biti UV otporna,a mehanicko fiksiranje ili lepljenje za podlogu mora biti u skladu sa proracunom uticaja vetra na membranu
BEŠAVNE HIDROIZOLACIJE
Bešavne hidroizolacije mogu biti na bazi polimernog bitumena,akrila,poliuretana,poliuree,poliestera i dr.Karakteriše ih kontinualno nanošenje (bez šavova i preklopa) mase na bazi navedenih materijala,cetkom,gletericom ili prskanjem.Kod vecine ovakvih hidroizolacija postoji i uložak od filca.Neretko se koriste u kombinaciji sa bitumenskim trakama,koje služe kao deo izolacije i kao podloga.Najcešce se koriste kao završni sloj ali pojedine hidroizolacije mogu imati i balast preko sebe.